Pogled na... - Srbija

Novi železnički most preko Velike Morave gradiće srpske firme

Železnički most preko Velike Morave, koji se gradi u okviru modernizacije pruge Gilje-Ćuprija na međunarodnom Koridoru 10, radiće srpske firme.

Na poziv "Železnica Srbije" da konkurišu za ovaj posao, ponude su dostavili konzorcijum firmi "GOŠA-FOM" iz Velike Plane i "Mostogradnja", kao i "GOŠA-Montaža" iz Velike Plane. Poziv da podnesu ponudu upućen je i italijanskoj kompaniji "Italiana Construcioni", koja gradi novu prugu Gilje-Ćuprija-Paraćin, ali oni nisu dostavili ponudu. Stručne službe "Železnica Srbije" u narednih par dana analiziraće pristigle ponude i odabrati povoljniju, a nakon toga predstoji potpisivanje ugovora i početak radova.

Izgradnja novog železničkog mosta preko Velike Morave počeće već sredinom marta i biće završen za šest meseci, odnosno već sredinom septembra. Na taj način, u najkraćem mogućem roku prevazići će se problem koji je nastao nakon bankrotstva austrijske "Alpine", kojoj je prethodno bila poverena izgradnja ovog mosta, izjavio generalni direktor "Železnica Srbije" Dragoljub Simonović.

Simonović ističe da je dobijena saglasnost od Evropske investicione banke, iz čijeg se kredita finansira izgradnja ovog mosta, da se izbor novog izvođača radova uradi po skraćenoj proceduri, nakon što je "Alpina" polovinom prošle godine proglasila stečaj. S obzirom da je reč o projektu koji se finansira iz međunarodnog kredita, ne primenjuje se Zakon o javnim nabavkama, već se jedino odobrenje traži od kreditora. Iako je Evropska investiciona banka najpre naložila raspisivanje novog međunarodnog javnog tendera za izbor najpovoljnije ponude za nastavak radova, uvažila je argumentaciju srpskih železnica i odobrila proceduru po skraćenom postupku.

Na ovaj način sprečili smo velike odštetne zahteve koji bi usledili zbog kašnjenja u izgradnji mosta, od strane italijanskog konzorcijuma "Armatori Feroviari", zaduženog za gradnju nove dvokolosečne pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin, koja treba da pređe preko novog mosta. Naime, ukoliko bi gradnja pruge stigla do mosta, a most još uvek ne bi bio završen, bili bi smo primorani da plaćamo velike „penale“ italijanskoj kompaniji zbog kašnjenja u realizaciji posla. Raspisivanje međunarodnog tendera za izbor najpovoljnijeg ponuđača odnelo bi nam nekoliko meseci i koštalo previše para zbog kašnjenja u realizaciji. Kada sredinom septembra završimo novi most i predamo ga drugim izvočađima na ovoj deonici pruge, izbeći ćemo velike odštetne zahteve, objašnjava Simonović, i dodaje da je Evropska investiciona banka na ovaj način napravila svojevrstan preseda u dosadašnjoj praksi koju su primenjivali strani kreditori, upravo visoko vrednujući stručnost i poslovnost rukovodstva "Železnica Srbije", u naporima da se ovaj projekat uspešno i što brže privede kraju.

Pored toga, Simonović ističe i da su na ovaj način, prvi put od kako se investicioni projekti realizuju iz inostranih kredita, domaće firme imale šansu da konkurišu kao nosioci posla, a ne kao podizvođači, i da na taj način započnu popunjavanje liste samostalno izvedenih referentnih objekata, što je bio uslov koji ih je do sada diskvalifikovao u tenderskim procedurama, aiko je dobro poznat kvalitet i potencijal srpskih kompanija u ovoj oblasti.

Novi čelični most biće dvokolosečan, dug 322,5 metara i težak 2.400 tona, a gradi se u okviru radova na izgradnji nove dvokolosečne pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin, duge 10,2 kilometra.

Prethodno je ovaj posao radio austrijsko-slovenački konzorcijum "Alpina-Meteorit", na osnovu Ugovora potpisanog sa "Železnicama Srbije" još 30. decembra 2010. godine. Radovi su započeli 10. februara 2011. Godine i trebalo je da budu završeni za 540 dana, odnosno do 3. avgusta 2012. godine. Naknadno je rok produžen do 30. septembra 2013. godine, ali je do tog roka na gradilište dopremljeno svega oko 67 metara čelične mostovske konstrukcije, od ukupno 322,5 metara koliko je novi most trebalo da bude dugačak. Na gradilište u Ćupriji dopremljeno je 1.807 tona čelične konstrukcije, od ukupno 2.460 tona kolika je težina mostovske konstrukcije za novi most, ali su u makedonskom gradu Bitolju ostali "zarobljeni" 662 tona teški donji i gornji glavni nosači mosta, koji su u potpunosti plaćeni. Razlog za to je finansijska blokada i stečaj izvođačevog pogona u Bitolju. S obzirom da nedostaju glavni nosači mosta, od čeličnih konstrukcija koje su dopremljene na gradilište može se formirati samo još jedan segment mosta dužine od 22,5 metara.

Simonović podseća da je prethodno rukovodstvo srpskih železnica tokom 2011. i 2012. godine austrijsko-slovenačkom konzorcijumu "Alpina-Meteorit" isplatilo ugovoreni iznos od 8,9 miliona evra za izgradnju mosta, a da je na ime naknadnih radova vrednost posla uvećana za još 1,4 miliona evra, iako za tako nešto nije postojao nikakav aneks ugovora. Na taj način plaćeno je čak 86 odsto ukupne sume ugovorenih i dodatnih radova, iako mosta nigde nije bilo.

Preduzeli smo sve  mogućnosti da zaštitimo interes srpskih železnica u ovom poslu, suočeni sa poteškoćama u kojima smo se silom prilika našli pogrešnim odlukama prethodnog rukovodstva, koje nas u svakom slučaju jako puno koštaju. Od prethodnih izvođača radova naplatili smo bankarsku garanciju ukupne vrednosti od 1,3 miliona evra. Ovako smo se opredelili da naše domaće firme pristupe završetku ovog mosta, što je i osnovna poslovna politika ovog rukovodstva srpskih železnica, kaže Simonović, i ističe da je prosto neverovatno da prethodno rukovodstvo "Železnica Srbije" nije ispostavilo ni jedan odštetni zahtev izvođačima radova i nije iskoristilo ugovorna prava da zaštiti svoje interese, iako su radovi kasnili mesecima, a most se nije ni nazirao.